Новости

БОРАЦ У ЖИВОТУ, ШАМПИОН У БОРБИ: Од штићеника Дома за незбринуту дјецу до државног првака

Да живот пише најбоље романе у којима су јунаци мали-велики људи, показује прича Томислава Вукомановића, првака БиХ у кик-боксу, вицешампиона у боксу, освајача бројних медаља, студента и доброг пријатеља.


Можда би прича о њему била само једна у низу прича о успјеху кога нема без труда и одрицања, да Томислав истовремено није штићеник Дома за незбринуту дјецу „Рада Врањешевић“ у Бањалуци.

У Дом је доспио као двомјесечна беба, биолошке родитеље никада није упознао. У разговору за портал banjaluka.net који се претворио у искрену и топлу исповијест о животу који га није мазио, Томислав, без трунке горчине и са много топлине, каже да изостанак родитељске пажње готово да није ни осјетио, захваљујући пажњи и љубави запослених у Дому.

„Одрастањем у Дому имао сам изванредно дјетинство који неки можда не могу ни да схвате, ни да замисле, али стварно је тако. Имамо ту љубав и пажњу као родитељску. Васпитачи се труде да опонашају родитеље. Сем тога, овдје сам стекао бројне пријатеље, тако да сам и дан-данас у контакту са вршњацима који су изашли из дома“, прича Томислав.


Љубав према боксу гаји од малих ногу. Kао дјечак се идентификовао са борцима из филмова, а са тренинзима је почео као десетогодишњак.

„Kада сам први пут крочио у салу, знао сам да је бокс оно чиме ћу се бавити у будућности. Сала ми је као друга кућа, могу тамо и да учим, тамо се додатно едукујем и усавршавам. Тренирам сваки радни дан два пута, ујутру и навече“, каже он.

Свјестан да спортска каријера има рок трајања, овај младић је уписао факултет. Циљ му је да постане кондициони тренер, дипломирани спортски менаџер и професор физичке културе. Уз то говори и два језика, енглески и италијански.

„Приоритет су ми и факултет и спортска каријера. Џаба једно ако нема друго. Прави резултат доћи ће када успијем на оба поља. Ако имам жељу нећу да нађем изговор, нађем рјешење“, прича овај млади борац.

Факултет за Томислава има још једну, не мање важну димензију: омогућава му останак у Дому.


Директор Дома „Рада Врањешевић“, Владимир Kајкут, човјек који сваког штићеника Дома познаје и прати као сопствено дијете, за banjaluka.net каже како је управо идеја самог Дома била да они који желе да се школују и имају потенцијал за то добију подршку Центра за социјални рад који је за њих надлежан, а да им се продужи смјештај у Дому.

Ова идеја је добила подршку и у Народној Скупштини Републике Српске, и преточена је у законско рјешење, којим је предвиђен останак у Дому и за штићенике који заврше школовање, под условом да немају обезбијеђен смјештај.

Дому „Рада Врањешевић“ и неки од факултета су излазили у сусрет тако што су њиховим штићеницима омогућили бесплатно студирање. Прошле године су успјели да обезбиједе и шест стипендија за своје штићенике. Међу стипендистима се, наравно, нашао и Томислав који је изабрао Факултет физичке културе.


Kајкут за Томислава има само ријечи хвале.

„ Поносни смо на њега. Он је позитиван примјер, а ми смо ту и увијек ћемо бити ту када је Томо у питању“, прича Kајкут.

Млади кик-боксер цијењен је и омиљен и у свом клубу „Свети Георгије“. Тренер, Душко Зорић, Томислава не одваја од своје троје дјеце. У телефону му је меморисан не као Тома, већ као СИН. С њим, попут правог родитеља, прича о изласцима, дјевојкама, упозорава га на штетност алкохола и дувана, води рачуна шта једе и да ли учи.

„Kада је у питању исхрана имамо укључен стручан тим. Направио је Томо свој такозвани социјални капитал преко клуба. Окружио се истинским добрим, правим пријатељима. То су људи са високим образовањем. Људи из правосуђа, адвокатуре, медицине, професори. Свако даје допринос у развијању. На листи је за антидопинг агенције БиХ, полагао је стручне предмете. Морао је да полаже све те тестове за дозвољена и недозвољена средства. Два пута је тестиран од стране антидопинг комисије. Они увијек могу да га тестирају на било којој страни свијета. Живи здрав начин живота, не користи и не смије да користи недозвољене супстанце. Не смије да користи лијекове које у себи садрже трагове федрина. Водимо рачуна о свему. Није само тренинг, ту је психички фокус, шта уноси од себе (суплементи, витамини, минерали) до тога да спортска опрема мора бити како је прописала свјетска асоцијација“, прича Зорић.


„Свети Георгије“ је својевремено организовао кик бокс ревију „Борбом за дјечији опстанак“. Kомплетан приход од улазница је уплаћен на рачун Дома, чијим штићеницима је омогућено да тренирају кик бокс, а да при томе буду ослобођени свих обавеза и трошкова. Примјер и круна добре сарадње између Kлуба и Дома, која не би била могућа без ангажмана нихових првих људи, Зорића и Kајкута, је управо Томислав.

Зорић је испричао и како је открио Тому.

„Била је ту велика конкуренција. Оно што је занимљиво јесте да је он у сали увијек био као у приватном животу, миран, повучен, стрпљив, тих, непримјетан, а радан, дисциплинован. Такав квалитет дође мало касније до изражаја. Управо његова смиреност, предан рад, упорност, марљивост су га довели у ситуацију да када су многи одустајали он је остао. Захваљујући својој упорности, постигао је резултате који су га винули у врх. Постао је члан репрезентације БиХ у кик боксу, па је био члан младе репрезентације у боксу. Kада је у питању бокс освојио је међународне медаље скупова, са Омладинске златне рукавице у Сомбору. Државни је првак БИХ, вице шампион у боксу, у кик боксу такође. Безброј медаља. Балкан купови златне медаље, балканско првенство бронзана медаља. Сваке године је државни првак БиХ да ли у к1 да ли у low kik  или у foll контакту. Постао је препозатљив. Ове године је био у Италији учесник свјетског првенства као сениор. И то је велика разлика, бити кадет јуниор и прећи у сениорску конкуренцију. Е ту обично сви одустају. Томо се показао и направио запажене резултате и пронашао своје мјесто и препознатљивост када је у питању БиХ. Специфично је када је у питању дијете и малољетно лице и још специфичнија када се налази у Дому гдје морају бити испуњене све правне основе. Они се брину о њима. Ту је комплетан тим љекара, правне обавезе који могу да укоче. И када је кренуо имао је проблема са слијепим цријевом и ишао на операцију, имао је тада 13 година, па испочетка… али био је истрајан, и имао је велику подршку у Дому“, каже он.


Дом „Рада Врањешевић“ је једини облик бриге о дјеци без родитељског старања у Републици Српској. Тренутно има 99 корисника свих узраста, од беба до студената. Поред бриге о малољетним штићеницима, у Дому посебну пажњу посвећују средњошколцима завршних разреда, како би их припремили за будуће осамостаљивање.

План им је да од града обезбиједе стамбену јединицу која би свршеним средношкоцима била на располагању годину дана, како би могли да се даље снађу.


Према ријечима директора Kајкута, у Дому су посебно оспособљени и људи који се брину о свим категоријама, од беба до дјеце са поремећајима у понашању и жртава породичног насиља, за које је недавно отворено прихватилиште које отвара врата и дјеци затеченој у просјачењу или скитњи.

„Ту је и савјетовалиште, у коме раде наши психотерапеути како са нашим корисницима тако и са сродницима, али идеја нам је и да радимо и на терену са породицама у смислу превенције, тамо гдје постоји ризик од издвајања дјеце из породице“, говори Владимир Kајкут.

Захваљујући бројним донаторима и људима добре воље, у Дому су успјели да обнове кухињу и вешерај, да свакодневно задовоље потребе за пеленама, хигијенским средствима, храном… Из донација би се требала финансирати и реконструкција фискултурне сале, чијим опремањем би штићеници добили нове могућности за спортске активности.

У Дому се труде да и онима који се већ баве активно неким спортом обезбиједе опрему. Управо онако како су то чинили за Томислава, који је својим успјесима скренуо пажњу добрих људи, који су спремни да му помогну да из аматерског статуса пређе у статус професионалног спортисте.


„Професионална прича је круна свега, јер се од тога може живјети, кроз спонзорске уговоре и професионалне мечеве“, каже Томислав, и додаје да је један привредник из Њемачке спреман да помогне.

„Лиценце много коштају, али се надам да ћу успјети“, прича овај младић.

У Дому су сигурни да ће њихов штићеник и овај циљ остварити. Борац у рингу и сали, борац у животу, који је имао срећу да буде окружен људима који вјерују у њега, и не може да буде друго до шампион.