Током протеклих деценија постојања Дома, посебно се истичу године које остају обиљежене као године промјена у функционисању и организацији цјелокупног рада ове установе.
Период 1945-1947. године на дањашној локацији касарне „Козара“ формиран је Сабирни центар за дјецу погинулих бораца и добровољаца НОБ-а у II свјетском рату, те дјецу родитеља цивила жртава фашистичког терора, као и за пронађену изгубљену или напуштену дјецу. На основу Одлуке министарства просвјете СР БиХ формирано је неколико мањих домова (у постојећим објектима који су располагали неопходним просторним капацитетима) у које су прешла дјеца из Сабирног центра. Формирањем домова руководили су Драго Мажар, Сека Маслеша и Мира Кесић. Међу првима формирани су Дом за ратну сирочад „Рада Врањешевић“ (у Борику) и Дом “Данка Митрова” (у Мејдану). У том периоду на подручју Бањалуке збринуто је око 2 000 дјеце. Постепено се број дјеце обухваћених оваквим обликом заштите смањивао, те је и број домова опадао.
Година 1947. остаје запамћена као година оснивања установе социјалне заштите за дјецу без родитељског старања под називом „Рада Врањешевић“. Назив је добила по Радојки Врањешевић, која је родом из Рекавица код Бањалуке, а која је борећи се против фашиста погинула код Дрвара 1944. гоидне. Временом се структура дјеце мијењала, те су у установу долазила не само дјеца без родитеља, него и дјеца са сметњама у развоју, као и дјеца занемарена од стране родитеља. 60-их година Дјечији дом „Рада Врањешевић“ на краћи период је био премјештен у Шехер, али је из безбједносних разлога убрзо враћен на стару локацију у парку „Младен Стојановић“.
Године 1974. саграђена је нова зграда и од тог периода Дом егзистира на подручју мјесне заједнице Кочићев Вијенац, Бањалука, у улици Филипа Мацуре број 25. Свечано отварање нове зграде Дома, уприличено у августу 1974. године, поред значајних личности из јавног и политичког живота града Бањалуке, својим присуством увеличали су и Жозефина Бекер, борац за људска и дјечија права, предсједник ФИЦЕ, те чланови УНИЦЕФ-а. Наведена година је значајна и због промјене концепције васпитно-образовног рада са дјецом и младима у смислу прихватања новог концепта дом – породица, који је произашао из искуства западних земаља. Исте године, Дјечији дом „Рада Врањешевић“ постаје чланом ФИЦЕ (међународне асоцијације домова).
Током 1991. године, Дом је отворио врата и породицама (претежно мајкама са дјецом) које су морале напустити своје просторе, као и старим и изнемоглим особама. Дјеца која су боравила у Дому била су, заједно са радним особљем Дома, свједоци тешких догађаја и дијелила су судбину средине у којој су се нашли.
